ЕНИГМАТСКИ САВЕЗ СРБИЈЕ

Енигматска такмичења

Енигматска литература

Енигматске књиге у припреми

Редакције енигматских листова

Енигматска периодика 

Из историје српске енигматике

Енигматика у свету

Теоретски чланци

Архива вести

     КРАТАК ИСТОРИЈАТ ЕНИГМАТСКОГ САВЕЗА СРБИЈЕ 

          Енигматски савез Србије основан је 21. септембра 1985. године у Ваљеву на 17. Сусретима загонетача Југославије. Оснивачи овог Савеза били су: Енигматски клуб «Београд», Енигматско друштво «Загонетка», Београд, Ваљевски енигматски клуб «Бранковина», Енигматски клуб «Гњилане», Енигматски клуб «Бор» и Енигматска секција РКУД «Вискоза», Лозница. Основни документи који су усвојени на Оснивачкој скупштини били су: Самоуправни споразум о удруживању у Енигматски савез Србије и Статут Енигматског савеза Србије. Статут је више пута касније мењан и прилагођаван насталим ситуацијама и потребама. Задњим изменама омогућено је да чланови Савеза могу бити и енигмати – појединци, као и енигматски издавачи и редакције.                    Енигматски савез Србије је друштвена организација основана у циљу ширења и популаризације енигматике, као и подстицања, развијања и координације рада енигматских удружења, друштава, клубова и секција на подручју Србије. Прво седиште Савеза било је у Ваљеву, да би од 20. фебруара 1988. године оно било премештено у Београд. Први председник Савеза био је Бранко Полић, а за првог секретара био је изабран Жарко Пешић. Досадашњи председници Савеза били су: Бранко Полић (1985 – 1991. и 1995 – 2000), Јован Вуковић (1991 – 1995), Никола Поповић (2000 – 2001), Миле Јанковић (2001 – 2004) и Мирослав Лазаревић (од 2004). Поред Жарка Пешића, секретари Савеза били су још и Миленко Зубер, Радислав Маринковић, Владимир Шарић и Бранко Полић.

          У протеклом периоду, уз помоћ Савеза, основано је више нових енигматских асоцијација, сада његових чланова: Удружење енигмата «Вук Караџић», Београд; Енигматски клуб «Пирамида», Нови Сад; Енигматско друштво «Др Ђорђе Натоше-вић», Сомбор; Енигматски клуб «Србија», Аранђеловац; Енигматски клуб «Браниче-во», Пожаревац; Енигматски клуб «Крушевац»; Енигматски клуб «Линија», Ваљево; Енигматски клуб «Нова загонетка», Београд и Енигматски клуб «Ниш».

          Поред Седамнаестих сусрета загонетача Југославије који су одржани у Ваљеву од 20 – 22. септембра 1985. године (најмасовнији и најуспешнији сусрети енигмата на нашим просторима до сада), Енигматски савез Србије организовао је од 7 – 9. октобра 1988. године у Аранђеловцу и јубиларне Двадесете сусрете загонетача Југосла-вије.

          Енигматски савез Србије био је учесник Оснивачке скупштине Загонетачког савеза Југославије у Липику 23. априла 1988. године, када је Јован Вуковић из ЕК «Београд» изабран за потпредседника Загонетачког савеза Југославије, а Ђока Лазић из ЕС РКУД «Вискоза», Лозница за члана Председништва.

          Енигматски савез Србије организовао је већи број првенстава Србије у решавању и састављању загонетака, како у појединачној, тако и у екипној конкуренцији. Посебну пажњу посвећивао је популаризацији енигматике међу најмлађима. У склопу тога Савез је био издавач ревије за основце «Мини квиз» (бројеви 9 – 47), а организовао је и 12 првенстава ученика основних школа Србије у решавању загонетака (прво је одржано у Тршићу 1987. године, а дванаесто у Шимановцима 2002. године).

          И у оквиру издавачке делатности Енигматски савез Србије имао је одређених активности. Био је издавач већег броја књига и публикација из области енигматике: Бранислав Обрадовић: «Стиховани енигматски буквар» (1997); Ђорђе Оташе-вић: «Речник нових и незабележених речи» (1999); Ђорђе Оташевић: «Руски језик за 7. разред основне школе – збирка загонетака» (1999); Мирослав Лазаревић: «Енигматски магични квадрати» (1999); Гордана Јовановић Шарић: «Игра речи» (2002). Од децембра 1996. године Савез издаје информативно – теоријски лист «Гласник» и до априла 2006. године публиковано је тринаест бројева овог гласила. У овој публикацији, поред нормативних аката и одлука органа Савеза, објављују се и други прилози везани за активности енигмата и чланица Савеза, као и написи везани за актуелне догађаје, историју и теорију енигматике.

Енигматски савез Србије организовао је до сада и девет сусрета енигмата Србије:

1. Београд, 12. децембар 1998. године – Ресторан «Господарска механа»;

2. Београд, 27. октобар 2001. године – Ресторан «Парк»;

3. Нови Београд, 26. октобар 2002. године – Центар Месне заједнице Блока 29;

4. Панчево, 13 – 14. новембар 2004. године – Хотел «Тамиш»;

5. Нишка Бања, 1 – 2 октобар 2005. године – Хотелски комплекс «Озрен».

6. Бајина  Башта, 15 - 17 септембар 2006 године - Хотел "Дрина"

7.Лозница, 28 - 30 септембар 2007 године - Објект у A.D. Drinum Travel

8 .Сомбор, 22 - 24 август 2008 године - Ученички дом

9.Вршац,  9 - 11 октобар 2009 године - хотел "Србија"

          Донети су и Етички кодекс Енигматског савеза Србије, као и Адресар Енигматског савеза Србије за 2006. годину. У завршној фази реализације је велики пројекат «Лексикон енигмата Србије», у оквиру кога ће бити представљено око 500 енигматских посленика, многи подаци из историје српске енигматике, као и више стотина антологијских загонетака најпознатијих српских енигматских стваралаца. Окончане су и активности на изради интернетског сајта Енигматског савеза Србије, а у плану је и учлањење у Светску загонетачку федерацију, а ради што бољег и потпунијег презентовања српске енигматике и њених аутора широј јавности.

          Током свих година деловања Савез се залагао и за квалитетну и разноврсну енигматику, њено адекватно вредновање и добијање третмана и статуса који енигматско стваралаштво, као део новинарства и културе, заслужује да има.

  Мирослав Лазаревић рођен је 27. септембра 1940. године у Бечеју. Дипломирао је 1965. године на Одсеку за техничку физику Електротехничког факултета у Београду. Био је активан спортиста, највише се бавио кошарком и био је члан панчевачког «Динама» и београдске «Слободе», који су се такмичили у Другој савезној лиги тадашње Југославије. У професији бавио се образовним активностима, као и информационим и рачунарским технологијама.

                   Састављањем енигматских радова почео се бавити релативно касно, тек у својим тридесетим годинама и објавио је око 2.000 енигматских састава. Специјалност су му магични квадрати (квадрат 7х7, квадрат 8х8, квадрат 9х9 и слоговни квадрат 5х5), којих је укупно објавио око 800 . Рекордер је по броју објављених словних квадрата 8х8 (око 350) и слоговних квадрата 5х5 (преко 200), а објавио је и тридесетак укрштеница 7х7 без црних поља. Састављао је и словне ребусе, укрштенице, испуњаљке, индиректе, анаграме, логичке загонетке и друго. Објавио је 1999. године књигу «Енигматски магични квадрати», написао је више чланака са енигматском тематиком и пар предговора за енигматске књиге. Радио је и на енигматским речницима, али их није објављи-вао. Уређивао је енигматски часопис «Зврк», а уређује и информативно – теоријске листове «Весник» Енигматског клуба «Нова загонетка» и «Гласник» Енигматског савеза Србије. У књизи Ивице Млађеновића «Истакнути српски енигмати» из 1999. године, увршћен је у 10 најбољих српских енигмата свих времена. Председник је Енигматског клуба «Нова загонетка» из Београда, од његовог оснивања 2001. године, а од 19. јуна 2004. године председник је и Енигматског савеза Србије.

 Милорад Живанић рођен је 6 априла 1951. године у Требињу. Електротехнички факултет је завршио у Сарајеву, а 1978 године се пресељава у Београд, где и данас живи. Седамдесетих годинапрошлог века у Сарајеву је активно играо кошарку, а после тога био и кошаркашки судија.

                       Прву укрштеницу објавио је марта 1967 године у листу "Глас Требиња". Публиковао је неколико хиљада радова свих врста, а највише воли да саставља стиховане загонетке, илустроване укрштенице, скандинавке, осмосмерке и анаграме. Радове је објављивао у великом броју часописа и листова: "Енигма"; "Новости Енигма",  издања "Чвора", издања "Дечјих новина"  "Вјесников квиз", "Орбис",  "Политика мозаик", "Политика ХУПЕР", , "ХУПЕР Енигматика", "Политика Експрес", "Вечерње новости" и у другим. Оснивач је београдске енигматске ревије "Разонода" 1994 године, када је формирао  концепцију листа са екипом сарадника. Уређује и издаје овај часопис све до данас. Поред "Разоноде" под његовим вођењем појављују се и издања "Мини разонода" и "Разонода спец." Уређивао је и енигматске рубрике у фабричким листовима.  Био је члан "ЕУ Чвор" из Бјеловара од 1969 године, а сада је члан београдског "ЕК Нова загонетка". Као дугогодишњи сарадник "Енигме" и "Новости енигме", добијао је од издавача ових издања јубиларне награде. Учествовао је на више сусрета загонетача у бившој Југославији, као и на великом броју енигматских такмичења.

   Љубиша Бановић рођен је 29 новембра 1954 године у Новом Пазару, где је завршио основну школу, а гимназију у Рашкој 1973 године. Вишу економску школу је завршио у Београду, а затим радио као службеник у многим фирмама. Хонорарно се бавио и новинарством. Радове је објављивао у листовима "Јединство" из Приштине, "Наши дани" из Сарајева као и у другим.  Од 1996 године директор је шпедитерских фирми "ЛБ ШПЕД", "ДЕМАШПЕД", а данас води београдску шпедицију "ЛАТУС".  Ожењен је и има два сина. Поред енигамтике воли музику и риболов.

                          Прве укрштене речи објавио је у броју 55 београдске "Политике Мозаик", 3 јула 1980 године.  а у горњомилановачкој Еуреци" почео је да сарађује 1981 године (бела укрштеница). Публиовао је преко 300 радова (беле укрштенице, домино икрштенице, класичне укрштенице, скандинавке, осмосмерке), а објављивао их је у часописима "Еурека" и "Политика мозаик".  Специјалност су му скандинавке, и док је био активни састављач имао је резервисане стране у "Еуреци" за скандинавке са темама из спорта, књижевности и телевизијских серија. Члан је београдског енигматског клуба "Нова загонетка".

   Владимир Шарић рођен је 13. априла 1951. године у Смедереву, где је завршио гимназију. Студирао је у Београду математику и политикологију (одсек новинарство), а радио је као нови-нар–сарадник у Смедереву и Београду, уређујући шаховске и енигматске рубрике. Био је секретар Смедеревског шаховског клуба, а од 1981. године ради у Шаховском савезу Југославије (сада Србије ) као стручни референт. Међународни шаховски судија је од 1986. године. У дописном шаху има титулу мајстора, а у проблемском шаху титулу мајстора решавача.

                     Први рад у једном енигматском часопису објављен му је 1. октобра 1969. године (анаграм–посетница у бјеловарском «Чвору»), што значи да је више од 35 година рада у свету енигматике. Сарађивао је у свим издањима бјеловарског «Чвора», Енигматског клуба «Београд», «Дечјих новина» из Горњег Милановца, «Вјесниковом квизу» и другим, а данас сарађује у «Новости енигми», «ХУПЕР енигматици», «Беоквизу», издањима и часописима које припрема УЕ «Вук Караџић», као и у другим неенигматским часописима. Заступљен је у «Лексикону загонетача Југославије» (Бјеловар, 1979), као и у књизи Ивице Млађеновића «Истакнути српски енигмати» (Београд, 1999). Један је од оснивача београдског УЕ «Вук Караџић» 1986. године, а члан је и енигматских клубова «Београд», «Нова загонетка» и «Ниш». Један је од оснивача и Енигматског савеза Србије, његов дугогодишњи секретар и у ранијим периодима. Двоструки је првак Ср-бије у брзом решавању загонетака и једном првак Србије у брзом састављању загонетака. Бави се и енигматском теоријом, историјом и статистиком. Његова супруга Гордана Јовановић–Шарић, по професији просветни радник, истакнути је песник и енигмата.

ВРХ СТРАНЕ      НАСЛОВНА СТРАНА